Ma sto zelim, sve je tako daleko...

Ne bih zelela da znam za tebe, kad cujem da u tvojoj ruci stanuje
neka druga ruke.
Tada bih se pomirila sa smrcu, svojom
skocila bih s anjavise litice na ovom svetu.. kada bi me izludeo onako kao
ja tebe sinoc.
Ne bih imala snage da ti kazem onakve reci.. da smo imali obrnute uloge
umrla bih citajuci I gedajuci, sve ono sto sam priredila ja tebi.
Nisam bez srca.
Boleo si me isuvise.. ovo je malo, kako bih volela da ti vratim..

najjace te zaboleti nikad necu

..obecavam sebi, ne moram tebi da obecam.
Zasto ti se pravdam za postupke, reci.. kad ti nije stalo do mene..
kad ne mislis na mene..

Zelim da odem odavde.
Odmah. Ne mogu vise da budem tu.

Nocas smo pricali o bolu.
O meni koja sam se ljubila sa oblacima.

Pa kako ne shvatas da i u njima vidim tvoj oci, iako ti oci nisu plave boje?
Pozelim... ali cesto pozelim d am epuste svi da odem na nebo.
Toliko toga smo imali i mogli smo da imamo zajedno.
A sad me sve osudjuje na nov put, na novo sutra...
jer ja na starone smem da se vracam.

Jesen je stigla. Ja joj se radujem jer... jer u njoj nema iskrenosti kao ni u tebi.
Nisi bio zao. Bio si realan... a zasto onda, ostajes bez glasa kad kazem da si u pravu
kad kazes... nema ovde vise niceg.
Ja bih plakala, bila bih depresivna...
ali zaboga, ja ipak znam.







Hodajmo kroz oblake.
Jedna ti je noga uvek u mojim snovima a daj pusti da moja zakoraci u ona polja
gde nema jebene glupe tuge.
Dan.
Kisa savrseno pada, znas li to...
verovatno si negde pod toplim pokrivacima... mislima daleko od mene i od nas.
Nije islo. Nama nikad nije islo.

Sta nas je uopste spajalo?
Ucuti!
Ne interesuje me tvoj ponos i pogresne misli. Ugusi se u svemu tome.